Klub studenata tehnike (KST) nastaje iz potrebe studenata Arhitektonskog, Građevinskog i Elektrotehničkog fakulteta da imaju svoje mesto okupljanja u okviru fakultetske zajednice. Inicijativa kreće 1952. godine, a 1954. klub dobija zvanični status i ime – Klub studenata tehnike – i biva priznat od strane rektorata. U prvim godinama, KST je bio prostor za predah između vežbi i predavanja: jeftina kafa i čaj, novine, knjige, pa zatim radio, magnetofon i gramofon. Krajem pedesetih, nakon iseljenja Rudarskog i Tehnološkog fakulteta, klub dobija podrumske prostorije u kojima se nalazi i danas, a tadašnja generacija studenata praktično „ni iz čega“ pravi šank, osvetljenje i ozvučenje.

Šezdesete donose preokret: od 1962. godine u KST-u se organizuju kulturni događaji, sportske i zabavne aktivnosti, gostovanja poznatih ličnosti, a klub postaje sve vidljivije mesto studentskog života Beograda. U vreme kada je stranu muziku bilo teško nabaviti, studenti se snalaze sistemom „koverti“ – naručuju singlove i albume iz inostranstva. Prelomni trenutak dolazi 1969. godine: uz pesmu „Soul Sister Brown Sugar“, KST prerasta u jednu od prvih diskoteka u Beogradu, a Tomislav Stanojević (DJ Toma) ostaje upamćen kao prvi DJ kluba.

Sedamdesete se pamte kao zlatno doba: klub se potpuno preuređuje, oprema se kabina za disk-džokeje, a KST dobija sve jasniji identitet i ritam. U tom periodu nastaje i tradicija KST-ovog Maskenbala: probni maskenbal održan je 1972, a prvi „pravi“ 1973. godine. Godine 1974. raspisan je konkurs za znak KST-a, zasnovan na ideji objedinjavanja tri fakulteta kroz minimalistički vizuelni jezik. Od 1975. pokreće se i KST reli (u početku vozački, a od 1978. pešački), koji postaje jedna od najpoznatijih studentskih manifestacija. Proslava 25. godišnjice 1979. u Sava centru potvrđuje da je KST odavno prerastao okvire fakultetskog podruma.

Osamdesete su vreme snažnog koncertnog i kulturnog zamaha: KST postaje jedan od najopremljenijih klubova u gradu, pomaže u organizaciji velikih događaja i razvija prepoznatljiv program. Sredinom osamdesetih nastaje i Bašta KST-a – svetlarnik fakulteta pretvoren u otvoreni prostor za žurke i svirke, uz produženje radnog vremena. Maskenbali dobijaju sve veću produkciju, a 1988. „Divlji zapad“ ostaje upamćen kao spektakl po bezbednosti, scenografiji i masovnosti.

Devedesete donose društveni i ekonomski haos, ali KST opstaje kao kulturno sklonište za mlade. U tom periodu klub radi intenzivno, program je tematski organizovan, a 1994. se obeležava 40. godišnjica velikom proslavom. Tokom bombardovanja, KST organizuje besplatne koncerte, potvrđujući ulogu prostora solidarnosti i „sigurnog mesta“ u gradu.

U novom milenijumu KST prolazi kroz više renoviranja i prilagođava se promenama publike i vremena. Krajem dvehiljaditih menja se model subota ka tematskim večerima koje postaju zaštitni znak savremenog KST-a. Proslavljene su velike godišnjice, uključujući 55 i 60 godina postojanja, a 2020. nastaje i film posvećen 65. godišnjici – kao dokument kontinuiteta jednog kluba koji se menja, ali ostaje veran svojoj suštini: studentima i gradu.